Vodič kroz alergije: simptomi, vrste i saveti za lečenje

Alergije su danas među najčesćim zdravstvenim problemima, a broj ljudi koji pati od njih stalno raste. Iako na prvi pogled deluju bezazleno, alergije mogu znatno narušiti kvalitet života, pa čak i izazvati ozbiljne komplikacije. U nastavku otkrijte kako da ih prepoznate, lečite i sprečite!

Šta su alergije i kako nastaju?

Alergija ( „preosetljivost“ ) je preterana reakcija imunog sistema na određenu supstancu (alergen).  Određena supstanca koja je strana našem organizmu (alergen) reaguje sa specifičnom vrstom antitela ( IgE antitela ) i dovodi do pojave simptoma koji su uglavnom vezani za respiratorni sistem (nos, grlo, pluća), gastrointestinalni sistem (želudac, creva) i kožu. . Dve vrste preosetljivosti,  koje se obično povezuju sa terminom „alergija“ su tip I ( „neposredna“ preosetljivost ) i tip IV ( „odložena“ preosetljivost ).

Ako je osoba prvi put izložena alergenu, neće se odmah pojaviti svi simptomi. Tokom izloženosti alergenu, osoba će stvoriti specifična IgE antitela na prisutni alergen. Prvi sledeći put kada se osoba izloži istom alergenu, specifična IgE antitela će prepoznati alergen i vezati se za njega, pri čemu dolazi do oslobađanja histamina i pojave simptoma alergijske reakcije.

Najčešći simptomi alergija

Na koži:

  1. osip
  2. svrab
  3. dermatitis
  4. ekcem
  5. svrab u predelu očiju i crvenilo

Respiratorni trakt:

  1. kašalj
  2. kijanje
  3. stezanje u grlu
  4. zapušen nos

Gastrointestinalni trakt:

  1. peckanje u ustima i svrab
  2. „metalni“ ukus
  3. oticanje jezika i grla
  4. bol u predelu stomaka
  5. grčevi
  6. povraćanje
  7. dijareja

Alergijske reakcije mogu biti različite težine, od osipa i blagih simptoma, do anafilaktičkog šoka. Ishod anafilaktičkog šoka može biti fatalan, zato je potrebno brzo reagovati i dati injekciju adrenalina.

Alergijske reakcije tipa I mogu se razviti na hranu, polen, korov, otrove insekata, životinjsku dlaku i perut, grinje, buđ, lekove.

Kod preosetljivosti tipa IV, alergen reaguje sa specifičnim ćelijama u našem organizmu (T-limfocitima), pa je za pojavu simptoma potrebno nekoliko sati do nekoliko dana. Simptomi se uglavnom ispoljavaju kao promene na koži – crvenilo, otok, osip i mogu biti prisutni satima, pa i danima nakon izlaganja alergenu. Najčešći tip ove reakcije je alergija na metal ili nakit.

Obzirom da su simptomi alergijske reakcije jako slični simptomima obične prehlade, dešava se da ljudi ne budu ni svesni da zapravo imaju alergijsku reakciju na određeni agens.

Značajna razlika između prehlade i alergijske kijavice je što prehlada najčešće prolazi brzo, dok alergija može potrajati duži vremenski period.  Takodje povišena telesna temperatuta i kašalj ukazuju na prehladu dok svrab očiju i nosne sluzokože je karakterističan za alergiju.

Početak proleća i cvetanje drveća povećavaju rizik od pojave polenskih alergija. Kako je koncentracija zrna polena u ovom periodu velika, simptomi alergijske kijavice su tada najjači.

Ukoliko se ne primeni adekvatna terapija, alergija izazvana respiratornim (inhalatornim) alergenima može se spustiti iz gornjih disajnih puteva u bronhije i pluća i dovesti do dodatnih komplikacija.

Vrste alergije

Alergija na sunce

Polimorfna svetlosna erupcija izaziva osip, svrab i crvenilo nakon izlaganja suncu. Preporučuje se izbegavanje sunca između 10 i 16 časova, kao i upotreba krema sa visokim SPF faktorom.

Atopijski dermatitis

Hronično kožno oboljenje često povezano sa alergijama, astmom i polenskom groznicom. Oćituje se kroz crvenilo, svrab, suvu i ispucalu kožu.

Polenska alergija (alergijski rinitis)

Alergija na polen nastaje zbog preosetljivosti na polen koji se oslobađa u vazduhu tokom sezone cvetanja. Ovo je vrlo česta vrsta alergije, a simptomi uključuju kijanje, curenje iz nosa, svrab očiju, kašalj, i/ili osip na koži. Ovi simptomi se javljaju jer imunološki sistem prepoznaje polen kao stranu supstancu i počinje da proizvodi antitela koja dovode do oslobađanja histamina, što uzrokuje simptome. 

Polenska alergija sama po sebi nije opasna, ali može biti vrlo neprijatna i uticati na kvalitet života osobe koja pati od nje. Simptomi mogu biti iscrpljujući i mogu uticati na svakodnevne aktivnosti. Pored toga, dugotrajna i nelečena alergija na polen može dovesti do problema sa sinusima i plućima, povećavajući rizik od infekcija.  

Ljudi koji pate od alergije na polen najčešće se suočavaju sa simptomima tokom proleća ili leta, kada drveće, trava i korovi cvetaju. Koncentracija polena u vazduhu zavisi od vrste biljke i klimatskih uslova, ali uopšteno govoreći, većina biljaka otpušta polen rano ujutru ili u večernjim satima. Nivo polena je obično najniži tokom kišnih dana, međutim, u periodima nakon kiše, kada se vreme smiri, dolazi do povećanja koncentracije polena.

Kako da ublažite simptome ako vas muči alergija na polen?

Simptomi polenske alergije mogu se ublažiti na neki od ovih načina:

  1. Izbegavajte boravak na otvorenom u periodima kada je koncentracija polena u vazduhu visoka  Ako ipak morate da budete napolju, nosite naočare za sunce i masku za lice. 
  2. Održavajte higijenu prostora i koristite prečišćivače vazduha
  3. Pijte više vode jer ona pomaže u razređivanju sluzi i smanjenju drugih simptoma alergije.

  4. Isprobajte neke od alternativnih tretmana kao što su akupunktura i homeopatija.

  5. Povećajte unos zdravih namirnica. Iako ne postoji specifična hrana koja može izlečiti polensku alergiju, neke namirnice mogu pomoći u smanjenju simptoma i jačanju imunološkog sistema. Tu spada voće i povrće bogato vitaminom C (pomorandže, limun, jagode i paprika), povrće bogato beta-karotenom (šargarepa, bundeva, batat), losos i druge masne ribe bogate omega-3 masnim kiselinama. Đumbir ima protivupalna svojstva i doprinosi smanjenju inflamacije. Probiotici doprinose održavanju zdrave crevne flore koja je važna za jak imunitet. Crni luk sadrži kvercetin, flavonoid koji ima antiinflamatorno dejstvo. Zeleni čaj je bogat antioksidantima i može pomoći u smanjenju inflamacije i simptoma alergije.

  6. Sekret u nosu je jedan od najčešćih simptoma polenske alergije. Koristite sprejeve na bazi soli da biste očistili sluznicu nosa i smanjili količinu sekreta. Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom će ukloniti višak sluzi i alergene. Izbegavajte iritanse poput dima, prašine i drugih stvari koje mogu izazvati iritaciju sluznice i povećati količinu sekreta.

  7. Lekovi

    1. Antihistaminici – ublažavaju simptome blokiranjem histamina (mogu izazvati pospanost)

    2. Kortikosteroidi – koriste se kod jačih simptoma, često u obliku spreja za nos

    3. Imunoterapija – postepeno izlaganje alergenu s ciljem stvaranja tolerancije

Šta pomaže osim lekova?

Lekovi nisu jedino što pomaže kod polenske alergije. Izbegavanje alergena je takođe veoma važno. Ljudi alergični na polen trava i korova u direktnom kontaktu sa biljkama moraju da koriste odgovarajuću zaštitu. Tokom košenja trave i sličnih baštenskih aktivnosti oči treba zaštititi naočarima, lice maskom, a ruke i noge tkaninom. Odmah nakon završetka radova, svu garderobu treba oprati na visokoj temperaturi, a lice, telo i kosu temeljno oprati kako bi se odstranile mikroskopski sitne čestice alergena. 

Da bi se izbeglo zadržavanje čestica polena na njemu, oprani veš ne treba iznositi na terasu, već ga je poželjno osušiti u sobi ili u mašini za sušenje. Iako je šetnja po prirodi od nemerljivog značaja za ceo organizam, u jeku alergije treba izbegavati odlazak na mesta na kojima ima mnogo korova i zaraslih travnatih površina. Kada su dani vetroviti, polen leti u širokom radijusu i lako dospeva i do mesta udaljenih nekoliko stotina metara. Iz tog razloga, sportske aktivnosti treba praktikovati u zatvorenom prostoru.

Koncentracija polena je najveća u jutarnjim časovima, pa se provetravanje kuća i stanova u tom periodu ne preporučuje onima koji imaju alergiju. Prečišćivač vazduha može biti od velike pomoći, posebno kod alergije na polen drveća koje raste u vašem neposrednom okruženju. 

Bez obzira na to da li je neko hronični bolesnik ili ne, jači organizam lakše će se izboriti sa infekcijama, ali i sa alergenima iz okruženja. Pre nastupanja sezone alergija, poželjno je uzimati vitaminske suplemente koje sadrže kalcijum koji je stailizator mastocita (ćelija iz kojih se oslobađa histamin) zatim preparati kao što su GE 132 + Natural ili Immuno GD-poly koji sadrže gljivu reishi, zatim Imunoglukan.

Prirodna pomoć i suplementi

  1. Kvercetin – prirodni antihistaminik (crni luk, jabuke, kopriva)

  2. Probiotici – jačaju imunitet i smanjuju upale

  3. Vitamin D – povezan sa smanjenom osetljivošću na alergene

  4. Beta-karoten – štiti kožu od UV zračenja (bundeva, šargarepa, spanać)

Kada posetiti lekara?

Ako imate ozbiljne simptome poput otežanog disanja, otoka grla ili izražene kožne reakcije, odmah potražite stručnu pomoć. Takođe, konsultujte se s alergologom ako sumnjate na sezonske ili trajne alergije.

Zaključak: Alergije ne moraju da vam kvare svakodnevnicu. Uz pravovremenu dijagnostiku, odgovarajuću terapiju i male promene u svakodnevnim navikama, simptomi se mogu držati pod kontrolom i značajno ublažiti. Ne ignorišite ih – reagujte na vreme!

Podeli na

Facebook
Twitter
LinkedIn

Pratite nas

  • Facebook
  • Instagram

Prijavite se na listu

Najnovije vesti

Korpa0
Nema proizvoda u korpi
Nastavite kupovinu
0
Scroll to Top